Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 43

Суштина поетике | часопис за књижевност
Ти у бивше погледо си зорно,
За будуће радећ беспрекорно –
У небеском звезда т’ јату сјаје,
Неспокојном благи покој даје.
Годишњица Николе Чупића, 1905.
⪤
Јован Стерија Поповић
ПАВЛЕ СОЛАРИЋ
Споменик сени књижевника главни,
Спремају Србљи, тако гласи вест;
Рајић, Мушицки, Доситеј преславни,
Павловић исти ту ужива чест.
Да л' тко и тебе, Соларићу, гледи?
Нароку судба осуди те злом.
Целог живота једној познат беди,
Остајеш забвен и у гробу свом.
Споменик теби! Смемо л’ то изрећи?
Кој’ си просјакао хлеба залогај,
Трудио с’ гладан о народној срећи,
Сад да ти плати мртав стуб овај.
Каштра тврдоћа на мермерној плочи
Неће л’ постидет чувство рода твог?
Хладно, као стена, наше суве очи
Пратише беду врла мужа свог.
43