⪤
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
СВЕТИ ЧАСИ
Човек трпи и подноси свакојаке страсти : Свагда мален , с ’ силном вољом , а свагда без власти .
Али има ( ко би реко ?) жизни магновења , Гди сам не зна какова је човек покољења .
Божијега ? Бози сами с неба силазаху , С људма неке пробављати часе миловаху .
Дуси живе половином , без видими уди , Но ми с душом и са т ’ јелом цјеливамо , људи .
Часи свети ! Да се човек свега добра лиши , У вами су јоште пред њим исполини миши ;
Стогодишње сплаћујете у једном дну труде , Стогодишњим прекосити тад висите груде !
Само љета , и с овима нек ’ је мени здравје , Земља ми је подножије , а небо возглавје . Нек ’ с ’ у бездну безчувствену , ко мрзи , углуби ,
То с ’ у часи , да не шапћем , каде човек – љуби !
жизн – живот видими – видљив исполин – оријаш , див сплаћујете – спајати , збијати углуби – уживи
⪤
ПРИЈАТЕЉСТВО
Се што добро , што ли красно свуда међу људма , Нежел ’ жити браћи скупа с љубве пуним грудма !
Житеиске скорби тару б ’ једна нама чувства , Шта би било , да нам није искренога дружства ?
Пријатељство , искрености благородно чадо , Стегнуло је њежном свезом дружествено стадо :
И друг другу све теготе носити помажу ,
41