Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 39

Суштина поетике | часопис за књижевност
Предата си, узнао сам, ето нам печали,
Нити можеш, нити могу: вјеру би си дали.
Ти судбину заслужујеш лучшу од ти’ љета,
Лоша срећа, што и можно, мени свуда смета.
преизредна – изванредна, прекрасна
трех – трију
число – број
Луцина – Јуно Луцина у рим. митологији богиња порођаја
Идалија – Ида на Криту, на којој је према грч. Миту
одгојен Зевс
сад – врт, башта
лушће – боље
⪤
САН
Јест у нами нека сила, ово није всује,
Тајна сила које су нам непостижне струје.
Глава престол, а све т’јело њезина држава,
Ако уди и позаспе, она нам не спава.
Всегда будна, дјеиствује у ноћи и дану,
Обилази невидимо коју оће страну.
Састаје се ко је с киме, кад сном плот ужива,
Да откуда бити може, што се ноћу снива?
Ја сам снио да си са мном мила Н. била,
Кад се пренем, сав се состав моји тресе жила:
Не иначе, но ко да смо лицем к лицу стали,
Благородно на том часу к свецу нашем звали,
Вече бјаше, оно љубве безстрашија време,
Гди се стиду јуношеском тме на покров стреме.
Не знам ни сам како си ми с прозора знак дала,
Воскресно сам покрај тебе, зачела се шала.
Ни на уму да се за то коме не докаже,
Како л’ прођо, гледеће те, ја толике страже.
39