Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 38

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ја пристројим нове струне , согласим самвику : Начнем Марка Краљевића , храброг в ’ јека дику ,
Душанову величати станем силу рубов , Но самвика возглашаше опет само – љубов .
Збогом дакле витезови – кад самвика неће , Ја ћу пјети шта је мило , љубве брати цв ’ јеће !
пјети – пјевати самвика – старохалдејски музички инструмент с три жице лике – лице , облик

ПРЕИЗРЕДНА НЕБА КЋЕРИ
Преизредна неба кћери , кћери трех богиња , Амарила , достојна бит у числу богиња !
Р ’ јетка жено жељи нашој у нињешне дане , Побједа ти , благодати све носиш собране !
Луцина је о рождеству настојала твоме , Здравје теби присудила всеподобно своме .
Т ’ јело , која у острову Идалији влада , Дала ти је од утробе Венера свог сада ,
Украсила лице твоје , милотом облила , Ил ’ си она , ил ’ ни она лепша није била .
Из мудрости напојена Минерве путира , Превосходиш словом љепост , ево мог немира !
Што грације и што музе , што уме Купидо , Ти си у свем владичица , мога срца Дидо .
И Фортуна служила се са својими дари , Да толико својства блисте ко Данице жари .
Б ’ једног мене , та година , то је кратко време , Да баш за ме једног само сви се часи спреме ,
Ја полазим , али мени , зашто си позната ? Да сам слушо , рекао би , није ми предата .
38