Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 37

Суштина поетике | часопис за књижевност
Коломан је Соларићеве анакреонтске песме уврстио у своју
Антологију старе лирике грчке (Загреб, 1916). Стих му је у
четрнаестерцу који је редак у српској и словенским
поезијама, гибак је, динамичан, течан, звучно и значењски
богат, са бројним асонанцама и алитерацијама, семантичким
нијансама, преливима и свежим поетским сликама.
Соларићева поезија је јединствена химна, појање радости,
велика похвала Творцу, човеку и природи, бескрају, чудесима
и преображењима васељене, јединству и тајни видљивог и
невидљивог. Пева народним језиком са црквенословенским и
руским лексичким елементима који имају посебну чаролију и
дар су уживаоцима овакве ретке поезије. За живота није
објавио сва своја дела. Заоставштина му је у архиву САНУ.
Умро је од туберкулозе у Венецији 18. јануара 1821.
⪤
ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ
Черна земља влаге пије и древа напаја,
Море пије дожд и росу и реке сви краја,
Сунце море, а сунчане мјесец пије зраке,
Зашто, браћо, и ја лозне да не ц’једим злаке?
древа – некада
дожд – киша, пљусак
злак – влат, расатиње
⪤
МОЈА САМВИКА
Ја сам хтјео Југовиће, хтјео пјети Јанка,
Славу сербски обновити с’ старине јунака.
Али струне, кад се машим до моје самвике,
Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
37