С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
штампарије , у којој касније издаје своја значајна дела . Говорио је неколико језика а бавио се превођењем са француског , немачког и италијанског језика .
Павле Соларић се 1804 . када избија устанак у Србији активно укључио у прикупљање новчаних средстава за устанике код богатих сународника , трговаца у Трсту и Венецији .
Исте године ( 1804 ) издаје своје дело из географије Ново гражданско земљописаније , уз које је штампао Земљеписник који предстваља први комплетан географски атлас код Срба , и Кључић у моје Земљеписаније раздељено у две књиге – прва обрађује Европу , друга Азију , Африку , Америку и Полинезију ( ово дело је прерада дела немачког географа Адама Кристијана Гаспарија из 1801 ). Ово троделно издање је имало велики одјек у српском друштву и култури и утемељује географију и картографију као науку код Срба .
Међу многобројним и значајним делима су такође : Улогума человјечанског ( 1809 ), Поменик книжески ( 1810 ), Буквар славенски триазбучни ( 1812 ), Златнаја књижица ( 1813 ), Мезимац ( 1818 ), Римљани славеноствовавши ( 1818 ) које је посвећено лорду Гилфорду којег је 1816 . подучавао српском језику и с којим је путовао Средоземљем .
Због негативног става о његовој поезији од стране Јована Скерлића овај умни и даровити прегалац бива заборављен и непознат широј читалачкој публици . Међу критичарима је био гласан и књижевни историчар Јован Деретић , а Мирослав Пантић и поред критичког става пише да Соларић успева да излучи комаде правог бисера . Тек крајем двадесетог века песме су му објављене у збирци Гозба ( 1999 ) коју је приредио Здравко Крстановић , а Милорад Павић му посвећује заслужену пажњу . Сместио га је у предромантизам тумачећи га у оновременом српском и европском књижевном контексту . Антологичар Младен Лесковац је осам његових песама уврстио у друго издање своје Антологијu старије српске поезије ( 1964 ), а Раца
36