С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
своје забаве , како је тврдио Шекспир ? А тек што су ти писци једна напаст од духова , са којима се без престанка разговара ! Али , пустимо њих . Сад причам са тобом . И то не први пут . Сећам се кад сам онда дошла код тебе и признала ти да га у ствари волим . Једино теби . Ти си се већ одавно била преселила у пределе вечите тишине . Само тако је и могло да изрони из мене оно што ни самој себи нисам била у стању да признам . Оно што ни да ме ставе на инквизицијске муке не бих обелоданила ни поделила ни са једним живим створом . Ти си , наравно , ћутала , шта друго ? Ћутиш и сад и гледаш ме из сна својим великим тамним очима . Реци , коначно , шта то желиш да ми кажеш све ово време , какву ми поруку носиш „ са оне стране “, зашто ме никако не остављаш ?... Или , зашто ја тебе не могу да оставим једном заувек . Ни тебе , ни друге , и мртве и живе , изједначене ништавилом неповрата . Не знам , напослетку , можда су богови били мало милостивији према теби . Узели су те себи у тренутку . Мене су одлучили да убијају полако , годинама . Могуће да нисам приметила неке прилике које су постављали пред мене да кренем другим путевима , али све више ми се чини да је оно што сам називала животом једна обична варка . Не каже се узалуд , „ Кога богови воле , умире млад “.
И њега сам опет сањала . Били смо у возу . Путовали смо негде , ваљда на море , у моју кућу . Седела сам наслоњена на његово раме , главе чврсто припијене уз његову , уљуљкана тако и спокојна . У једном тренутку уплашила сам се да то није он уз мене , него неко други . Да се уверим , позвала сам га по имену . Није одговарао . Усплахирена , подигла сам главу и потражила његов лик . Да , то је био он . Гледао ме је , као што понекад уме , помало обешењачки , оним својим сјајним погледом , смејао се моме страху . Поново сам му се спустила на руку , лицем уз његово ; умиривао ме је шаљивим тоном , неким нејасним речима . Али то ми није било довољно . Љубила сам му усне и образе , у силној жељи да га осетим , да надокнадим пропуштено , да поправим непоправљиво ... Да
29