Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 21

Суштина поетике | часопис за књижевност
стања у сликарству, нити је стање у уметности другачије од
стања у науци, пољопривреди или привреди. Али, ако се узме
у обзир да ће на осам милиона људи бити објављено
једанаест првенаца (не рачунајући оне који ће сами
финансирати објављивање своје књиге), који ће проћи
потпуно незапажено, и то у укупном тиражу од 3300
примерака, или мањем, онда је јасно да је у овој земљи једна
сцена једне уметности нестала. А то је омладинска сцена
уметности зване књижевност. И практично и теоријски, она
више не постоји. Скоро три деценије она је систематски
гашена, да би у другој деценији двадесет првог века сасвим
нестала.
У поплави демократије, нове културе и нових
врeдности, остала су острва наведена у првом делу овог
текста. Та острва су мала, а оних који пливају око њих има
много. У ситуацији када су острва мала, а пливача много, није
питање ко је бољи пливач, то никога не интересује, већ је
питање ко ће се први докопати острва. А до острва долази
онај ко им је најближи, ко има среће, или ко ухвати добру
струју. Али ни за оне који први допливају до острва није крај
проблема. Острва су сигурне зоне, на њима је чврсто тло, а на
сваком чврстом тлу неко стоји. Тај који стоји врло лако може
шутнути неког пливача из воде, ма како он добар био. Макар
био и најбољи пливач на свету, врло лако може добити ногом
по носу, јер му из воде само нос вири. Због тога није редак
случај да добри пливачи остају у води, јер газди нису по вољи,
или му просто нису познати. Али, колегијалност и част
налажу да се онима који су како год изашли на острво (како
су знали и умели) пружи рука и да им се честита, али и да им
се пожели срећа. Јер је њихов следећи корак излазак на копно.
А у поплављеној земљи, копно је углавном врло далеко.
⪤
21