Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 157
Суштина поетике | часопис за књижевност
Хтео бих умрети, решит се живота;
Подно родне груде утопити сузе,
Не трпет у срцу пекућега бола,
Не гледат више како људи пузе.
Из збирке: Са планина и низина
Из циклуса: Пролећне песме
⪤
I
Нисам ја крив за то што жалосно певам,
Мили роде!
Што једну реч уз другу нескладно слажем –
Опростите!
Радост их не рађа, срећа их не плоди,
Ни игра пуста,
Већ у трену коби, уз претешке мисли
Сама уста
Их шапућу. Проклети радник бесани –
Туга – ствара их;
Моје, ко и народно, ропство – су мати
Тужних мисли тих.
Из збирке: Са планина и низина
Из циклуса: Тужне песме
Песме с украјинског препевао, биографске податке
о песнику прикупио и приредио Јарослав Комбиљ.
157