Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Página 156

Суштина поетике | часопис за књижевност
Ја сам, кумо моја мила,
За то мало пара тешко радила:
Бедно сам јела, исто тако пила,
И безброј пута од студи дрхтала.
Али ће, зато, мој син, јединац,
Барем неку корист од њих имати:
Кад заплаче за мном мој мезимац,
За помен душе моћи ће да плати.
Недуго јоште стењаше старка,
И умре на трему своје куме
Истога дана кад у село стиже карта
Да њен син паде сред далеке Босне.
Из збирке: Са планина и низина
Из циклуса: Сличице из Галиције
⪤
XI
О, пролеће, р адо бих топлије ноте
Запевао, поздрављајући тебе,
У твоје бескрајне тонуо лепоте,
Стопивши с тобом и самога себе.
Радо бих бродио небеском плавети,
Ко нежна травка из земље растао,
Запљускивао хриди као таласи,
ил' у сутон ко мушица зујао.
156