Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 151

Суштина поетике | часопис за књижевност
Пољско цвеће, мирисаво,
Што је расло измеђ траве,
Ко љубави венац, Христу
Савило је око главе.
Умивен од крви, суза,
У природе живом крилу,
Сред мириса и цветова
Почиваше Христ у миру.
Ал' побожне руке, неке,
Тамо спат му не дадоше.
Крстећи се, из цвећа га
Опет горе подигоше.
Ал' клинова не би нових
Да прибију опет Христа,
Па га ужетом од сламе
Ипак везаше сред крста.
То побожне бригоноше,
Видећ сад, за наших дана,
Како са тог крста смрти,
Из штовања божјих страна,
Из обмане, крви, суза,
Из дубина које суде, –
Речју, како са тог крста
Христос силази међ људе,
Како, поставши човеком,
Постаје нам ближи, већи,
И примером својим светим
Показује пут ка срећи, –
151