Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 15

Суштина поетике | часопис за књижевност
Из мог угла| Милица Миленковић
(Критички осврт)
ПРОПАС' И ДРУГЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ ПРИЧЕ
(Виолета Јовић: Пропас, Медивест КТ, Ниш 2016)
Основна особина књиге Пропас Виолете Јовић јесте
језик који је у много чему одређује: одређује менталитет
самих протагониста, а потом и причу као такву. Коришћење
сврљишко-заплањског
говора
(призренско-тимочки
дијалект) функционално је не само стилски већ и
структурално. Збирка је насловљена Пропас и друге
заборављене приче, самим тим верујемо да је ауторки у много
чему помогло усмено колективно наслеђе народа сврљишког
краја како би остале записане многе већ сада заборављене
приче. А са друге стране, њен ауторски и уметнички став
дошао је до изражаја у самом стилском поступку обликовања
прича.
Готово све приче имају уводну и финалну формулу у
виду народне мудрости. Оно што је између, показује откуд та
народна мудрост обичном човеку, у овом случају главном
протагонисти: Кад се роди, млого му се радуваше. Како и не би?
Мушко дете по четири девојчети. Оно, у сељачку кућу деца
никад несу гоџа, треба има за свуде, и за њиву, и за на ливаду, и
за окол стоку, и за по кућу... [...] Кој не оре и не жње, нема да
једе. А кој не мож себе да рани, како ће жену и децу? Кој нуме да
оди пред волови, како ће пред жену, синови и целу фамилију?
Нећу те ја женим, синко. Сам ће се жениш кад будеш кадар
кућу да носиш. (Катлабан); Бог, па кум – вревеоше наши стари.
Кум некако дојде по род од сву роднину. Он је за убаве прилике,
кад се жени и одава, кад се рађа и крштева кад се слави и
празнује... овија други мож си помину и за сваки д'н и за не дај
боже. [...] А кумство, кумство је веза јача од крв. Тој је
15