Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 129

Суштина поетике | часопис за књижевност
које су у експресионистичкој поетици дијаметрално
супротстављене, па ипак у сталном приближавању и
удаљавању.
Последња два топоса указују на синкретички карактер
експресионистичке поетике, односно на везу између
литературе, с једне стране и музике/сликарства с друге. За
разлику од симболиста, експресионисти музику проширују на
поетски ритам, који постаје носилац експресивности, односно
интензитета и емоционалности, кључних речи, синтагми и
реченица, што утиче на ослобађање формалних конвенција
(слободни стих, ритмичка проза, песма у прози, лирска проза,
стиховани драмски дијалози). Уз то, експресионисти ритму
дају онтолошко значење основног космолошког принципа на
коме почива динамична промена различитих нивоа
реалности.
⪤
Литeрaтура
1. Антологија експресионистичке приповетке, (1995).
Приредио и написао поговор Побуна и форма Срдан
Богосављевић,
(Казимир
Едшмид,
О
песничком
експресионизму стр. 225-234), Нови Сад: Светови
2. Константиновић, Зоран (1967). Експресионизам,
Цетиње: 1967.
3. Миленковић, Слађана (2012). Рецепција песништва
Димитрија Митриновића, Сремска Митровица: ВШССОВ
4. Стојановић Пантовић, Бојана (1998). Српски
експресионизам, Нови Сад: Матица српска
⪤
129