С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
прагматски је повезан са топосима космоса ( вечности ) и хаоса ( ништавила ). То уједно имплицира и разлику између привида и суштине , апсолутног и релативног принципа . У опозицији према болној , неизвесној емпиријској појављују се облици сна , сновиђења , халуцинација који управљају подсвесним психичким светом јунака и дају му извесни метафизички смисао ( Хајм , Бен , Тракл ).
Тематизација еротског и сексуалног искуства представља специфично подручје експресионистичког погледа на свет , посебно када је реч о прози . Овде је реч о антиномији телесно / духовно , односно мушко / женско . Веза између духа и телa , између чулне и спиритуалне љубави , ероса и етоса појављује се увек у заоштреним , амбивалентним категоријама . За експресионистичког аутора духовно по правилу има примат над телесним , жена се доживљава као антагонистичко биће чија снага може да угрози мушкарчев интегритет . Сексуалност се , с друге стране , користи да би се разобличио лажни грађански морал који почива на дволичности и елементарној бескрупулозности . Глорификација сексуалности је само привидна , јер јој експресионисти придају значење тријумфа над смрћу . Она губи одлике спонтане реакције у којој се два бића сједињују , већ означава границе самог бивствовања . Оваква еротика је извор тескобе , страха , фрустрације и патње ( Ајнштајн , Вајс , Сак , Лихтенштајн , Јун ). Овоме у прилог иде и доживљај жене као блуднице / девице и култ проститутке , као и приказивање различитих облика первертиране сексуалности што је , често , као код натуралиста , повезано са злочином .
У том смислу , стална борба између мушког и женског принципа одвија се у духу психоаналитичког тумачења К . Г . Јунга као вечити конфликт у борби за менталном превлашћу . Чежња за стапањем Анимуса и Аниме повезана је са топосом преображаја / метаморфозе ( Кафка , О . Кокошка ) што оличава и митска фигура Хермафродита . Његово цепање проузроковаће болну поделу на мушку и женску половину
128