Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 119

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
почео је са дрвета да виче : – Грак-грак-грак ... Протестујући против свих који протестују опомињући све који не желе да га чују топлим бљак бљак – пројектилима
Да да-да баш ту гдје се и ја држим за главу догађајем затечен јер не знам како и кад ћу да завршим пјесму о двије малене школарке бубе што још ничим не показују да је вријеме за школу и вријеме да престану између двије бијеле линије зебре наочиглед засмијаних подлих облака да се
– Љубе

КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ МАЛЕН КАО ТАЧКА
Кад сам видио једног човјека како спава на клупи у парку рекао сам : – Ал ' овај спава шетачи добацише : – Човјек је заклао сову
Кад чух једног простог човјека како испусти застрашујући прдеж рекох сам за себе : – Ал ' овај прдну шетачи добацише : – Не , човјек је пустио вјетар
Кад сам видио човјека како бјежи који је само час прије
119