Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 111

Суштина поетике | часопис за књижевност
Испод пера | Ранко Павловић
ШУМА
ХРАСТ
Већ одавно сам у шуми.
Пролазе дани, мјесеци, године.
Заборавио сам гдје је улаз,
не наслућујем пут ка излазу.
Разговарам са стаблима.
С ким бих другим, кад вукови
бјеже и од моје мисли,
а птице се сашаптавају,
скривајући главе крилима?
Постајем дрво. Липа бих да сам,
мек залогај за глодаре,
али храст ураста у мене,
годови ми стежу груди,
ребра прскају као леденице.
Коријеном урањам до предака
и храним се њиховом причом,
већ обраслом заборавом.
Осјећам: сасвим сам дрво,
годови у мени се размичу
и дишем пуним зеленим плућима.
111