Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 105

Суштина поетике | часопис за књижевност
БОЖАНСТВЕНО | ИВАН ТОКИН
Ноћ понекад падне баш због тебе. Да сакрије твоје
трагове, да их покрије мирном тамом, да те прогута целог, да
можеш да спаваш. Када више не можеш да издржиш дан, кад
то светло улази у све, па и најскривеније делове твог бића,
кад те та слика поцепа на ситне делове, кад те парализује, кад
се цео претвориш у своје наличје, онда, ако имаш среће, ако
имаш баш много среће, ноћ падне само за тебе.
Дан је одличан, дан је закон, нарочито јутро. Али увек те
нешто чека, и увек ти је то најјасније ујутру. Чак и ако знаш да
те то чека тек после подне или увече, тај дан је почео, и
неминовно ће се и завршити, и донети један свој део у коме се
налази то што те чека. Некад је то лепо, некад није, а некад
немаш појма шта је то, и никад стварно не знаш да ли си
способан да се као човек понесеш. Али кад отвориш очи, јасно
ти је да нема више ниједног спавања између тебе и тога. Нема
више ниједне ноћи. Нема ти више спаса, ако си човек.
Жељко Драгићевић – Стара кућа
105