Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 104

Суштина поетике | часопис за књижевност
Одломци које памтим
Приредила: Сања Живковић
ЛЕТО | ИВАН ТОКИН
… Изашао сам из реке и наставио да ходам. Схватио сам
да сам патике тамо оставио где сам их изуо. А могао сам да их
носим у левој руци, и тако ходам. Као жене у филмовима, кад
ходају у летњим хаљиницама које лете око њихових бутина, у
хаљиницама са несташним бретелама, које дају драматичан
допринос лепоти лета. Као нека таква жена, згодна, са
сандалицама окаченим о кажипрст и средњи прст десне руке.
То сам могао али сам заборавио патике. Али сам могао и да
замишљам да сам жена у летњој хаљини...
Ходала сам лако по трави и нисам се ничему чудила.
Благ летњи ваздух ми је мазио бутине, коса ми се лагано
њихала у ритму хода, прстићи на стопалима су ми се грчили у
тачно одређеним фазама корака, а онда се опуштали и
стопало се враћало у свој идеалан облик. Гладала сам у своја
стопала у трави. Бела кожа, љубичасти ноктићи и зелена
трава около. Спустила сам се до реке, згазила храбро у муљ и
уживала. Мекана, масна и влажна земља ми је хладила
стопала, у прљавој реци је лебдео одраз мог тела, а кад се
нагнем, и лица. Помислила сам – најлепша сам лети.
Пас се није чудио. Пас се према мени понаша исто и кад
сам велики мушкарац у зеленом дуксу и кад боса ходам по
трави. Пас се очигледно разуме у живот.
104