Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 93
Суштина поетике | часопис за књижевност
потцртава његова суровост, одрицање од Мата Хари и њена
туга. Са тим у вези је и најемотивнији моменат у делу у којем
ће се јунакиња разоткрити као жена која истински воли и то
преко приче о залуд страдалом славују. Када је реч о нивоу
који се односи на оно што историја не бележи, али се могло
догодити, првенствено се мисли на сусрете које је имала са
Пикасом, који јој се није допао и Модиљанијем, који јесте, као
и на познанство са Фројдом.
Треће поигравање, бележи се на пољу формирања Мата
Хариног лика, који се може поделити на три фазе, омеђене
променом имена, као ознака промене идентитета. Тако
постоји период у којем живи и понаша се као Маргарита,
затим као Мата Хари, па као H 21, да би на крају остала
огољена и практично безимена као још једна жртва смртне
казне, која се не либи да погледа смрти у очи.
Из свега наведног можемо закључити да је Коељо
речима насликао портрет жене за коју су сви чули, многи
писали, а о којој се уистину мало зна. Он је на својеврстан
начин покушао да реконструише историјска сазнања, и да
имену Мата Хари поред, за њу, сталног епитета шпијунка
придружи и неколико других одредби. Такође, својим делом
подстакнуће читаоце на размишљање, позивајући их да
трагају за личним историјама људи које званична историја
бележи, а које лебде негде тамо.
Луцијен Валери: Мата Хари 1906.
93