Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 93

Суштина поетике | часопис за књижевност потцртава његова суровост, одрицање од Мата Хари и њена туга. Са тим у вези је и најемотивнији моменат у делу у којем ће се јунакиња разоткрити као жена која истински воли и то преко приче о залуд страдалом славују. Када је реч о нивоу који се односи на оно што историја не бележи, али се могло догодити, првенствено се мисли на сусрете које је имала са Пикасом, који јој се није допао и Модиљанијем, који јесте, као и на познанство са Фројдом. Треће поигравање, бележи се на пољу формирања Мата Хариног лика, који се може поделити на три фазе, омеђене променом имена, као ознака промене идентитета. Тако постоји период у којем живи и понаша се као Маргарита, затим као Мата Хари, па као H 21, да би на крају остала огољена и практично безимена као још једна жртва смртне казне, која се не либи да погледа смрти у очи. Из свега наведног можемо закључити да је Коељо речима насликао портрет жене за коју су сви чули, многи писали, а о којој се уистину мало зна. Он је на својеврстан начин покушао да реконструише историјска сазнања, и да имену Мата Хари поред, за њу, сталног епитета шпијунка придружи и неколико других одредби. Такође, својим делом подстакнуће читаоце на размишљање, позивајући их да трагају за личним историјама људи које званична историја бележи, а које лебде негде тамо. Луцијен Валери: Мата Хари 1906. 93