Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 86
Суштина поетике | часопис за књижевност
* * *
све је прошло
све је потрошено
и све спорно
поништено
а испред су
само замке
непредвиђено
са изненађењима
време је пролазило
без нас
одавно:
све данас можемо узети
ипак све се сутра мора
оставити где и како је било.
Преведено (2017)
⌘
* * *
река је опколила моје село
река је удавила башту пуну
пчела
пуну сунца
твоја кожа у пшеничном
пољу пригрлила је тугу
птице привукла је страсти
инсеката
у грудима су избили
извори и широка мрља ноћи
Преведено (2013)
86