Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 85

Суштина поетике | часопис за књижевност
* * *
тако се удаљавам
од нас као
од себе
никада не нашавши
оно шта нас компромитује
(сваки пут)
а уједно нас не уништава
(заувек)
није ваљда све то – крајњи циљ
овог путовања које води
до краја нас?
Преведено (2017)
⌘
* * *
сви прећутани греси –
су нам опроштени
време се стисло
киша над ватрама
сламним спушта се
и више ништа неће моћи
помутити
тај остатак
што нам је у сећању претекао.
Преведено(2017)
⌘
85