С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
појавио у програмском тексту Курта Хилера Најмлађи Берлинци . Попут Хилера и Митриновић одбацује савремене естетичаре који нису ништа друго него воштане таблице за пасивно регистровање утисака или прецизне машине за дескрипцију ( по Хилеру ).
За разлику од њих , најмлађа генерација писаца и песника је нешто сасвим супротно : Ми смо експресионисти . Опет нам је стало до садржаја , воље и етоса . Тако је Хилер пренео термин на младе песнике . Заменицом ми Курт Хилер је подразумевао групу младих књижевника која је била окупљена око њега , односно берлинског Новог клуба , основаног 1909 . године ( поред поменутог аутора оснивачи су били Јакоб ван Ходис , Ернест Блас и касније Георг Хајм ). Немачки песници су од 1910 . организовали књижевне вечери , које су називали неопатетични кабареи . Ипак , тај клуб није опстао али је подстакао писце да оснују више књижевних гласила .
У Немачкој су водећи часописи експресионизма Акција ( Die Aкttion ) и Вихор ( Der Sturm ) који су се међусобно разликовали по својој идеолошко-политичкој и естетској платформи . У првом гласилу сарађивали су уметници радикално леве политичке оријентације ( Ј . Бехер , П . Зорге , П . Цех ), залажући се за активан , ангажован приступ реалности уз уверење да се књижевношћу могу мењати постојећи друштвено-политички односи . Штурмовци , напротив , имали су сасвим другачију идеју – они су инсистирали на обнови књижевне форме превасходно уметничким средствима , јер је једино уметност права револуција која се , дакле , дешава искључиво унутар уметности и не сме бити никакво пропагирање идеја ( Стојановић Пантовић 1998 . 8 ). Касније ће ова подела утицати на унутрашње цепање експресионистичког покрета и његово експлицитно подређивање било левим ( комунистичко-марксистичким ), било десним ( националистичким и фашистичким )
79