Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 76
Суштина поетике | часопис за књижевност
проблематици сами донесу свој суд. Ако је неко имао разлога
да осуди Велмара, то је управо била његова ћерка, јер
књижевно-просветни рад под окупатором није ништа
наспрам остављања породице на милост и немилост новој
власти, за коју је Велмар морао знати или бар
претпостављати каква ће бити у првом налету, чим се и сâм
повукао у емиграцију уочи одласка окупатора из Београда.
Светлана је, на неки начин, својим успешним
књижевним радом постепено са очевог имена скидала жиг,
чак и тиме што није прихватила да из презимена избаци онај
део који несумњиво подсећа на личност омрзнутог
квислинга. Рекло би се да, након успешне књижевне каријере
Светлане Велмар-Јанковић, њеном оцу и није потребна
никаква политичка и судска рехабилитација. Донекле се тако
изјасни