С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сматрамо да је приређивач исправно поступио , јер дотични текстови лакше ће овако бити прочитани него да су објављени у засебној књизи , која би као таква могла код шире публике изазвати предрасуде чим буде одштампана . Једно је да на књизи буде потписана Светлана Велмар-Јанковић , а друго би било да на насловној страни стоји име Владимира Велмар-Јанковића , човека који је као сарадник окупатора осуђен на смрт у одсуству од стране комунистичке власти . Ко зна каква би тада била реакција јавности или бар већег дела јавности . Можда би потенцијална Велмарова књига прошла и незапажено , можда не би ни била осуђена као неофашистички чин ( подсећамо , Библиотека града Београда је још 1991 . објавила Велмарову књигу Поглед с Калемегдана ), али ваља имати на уму да се имена оних људи које су Марко Ристић и Радомир Константиновић својевремено означили као фашисте и нацисте ( а Велмарово име је ту било редовно помињано ) још увек без приговора повезују не само са генералом Миланом Недићем и његовом квислиншком владом , него и са нацистичким логорима – као да за то нису криви немачки окупатори , него првенствено писци који су током окупације писали чисто књижевне чланке за Ново време или објављивали радове у Српској књижевној задрузи . ( Ако су сами комунисти могли , за време своје неприкосновене власти , ублажити суд о Милошу Црњанском , Сими Пандуровићу и Жанки Стокић , нема разлога да преко Велмаровог имена и даље стоји једнострани жиг квислинштва .)
Добро је што су дотични Велмарови списи сада доступни јавности , јер у њима , то треба нагласити , има идеја које би чак и данашњим политичарима могле бити од користи . Наравно , стари писац и политичар све је то гледао из свог угла , њему је можда било лако да из Шпаније , па још са извесне временске дистанце , јасно указује на све проблеме који су довели до слома Југославије и пораза националне идеје код Срба , али и данас стоји оно питање око кога су се
74