Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 56
Суштина поетике | часопис за књижевност
— Дођите ви код мене, сутра, да не носим слике, већина
је великог формата — сва узбуђена га је позвала.
Цео дан је осећала стрепњу, није могла веровати да
познати уметник долази код ње и да се интересује за њена
дела. Обукла је бордо хаљину која је откривала лепе листове
и колена, благо деколтирану, дискретно је истицала белину
коже и облину малих чврстих груди, скупила своју свилену
плаву косу откривајући нежну линију дугог врата, благо се
нашминкала, и чекала. Био је тачан. Донео јој је једну црвену
ружу. Сећа се задивљеног погледа мушкарца, хвале признатог
сликара за њен дар, неколико драгоцених савета, и смеле
понуде да му позира, а за узврат ће јој помоћи и омогућити
продор у кругове уметника којима је, по његовим речима,
припадала. Поверовала му је и прихватила, иако тешка срца, а
како не би кад је говорио као да јој чита мисли и одагнао све
нелагоде, а обећањима пробудио хтења. Први одлазак код
њега је протекао у лепом разговору, причали су о уметности,
показивао јој је своје слике, а после друге чаше Вранца
прешли су на ти. Био је веома пристојан, изразито
интелигентан и врцаво духовит, а тамне очи су биле
упечатљива и посебна прича. Слушала га је пажљиво, причала
му о свом студирању, родитељима који су далеко и ретко их
виђа, сналажењу у великом граду, професорима, омиљеним
сликарима, виртуозима класичне музике и џеза, и време је
зачас пролетело. Кад је одлазио благо је загрлио и пољубио у
образ, као стари добри пријатељ.
***
Сећање јој је појачало главобољу и сузе су потекле.
Свесна је да је у њему видела могућност уласка у свет
познатих и питала се шта је он у њој видео, уметницу или
жену, или обоје. Не смем га изгубити! — задремала је плачући
и размишљајући као да реши ову неочекивану ситуацију.
Зора је тек рудела кад се, после кошмарног сна,
пробудила. Устала је, ставила врапцима мрвице на прозор и
56