Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 48

Суштина поетике | часопис за књижевност
Мач твој у корицама сече жртве!
Ругобо смешна и жалосна,
Како те је само наговорио ласкавац таме!
Крвава је зора сакрила вампирске зубе ноћних поданика.
⌘
ОБЕЛИСК
Дах животни од душе неста.
Човек преста с бивања да бива
душа жива. У недах прах – дах удаху.
Засејава Небо Земљу праском сунчане магле.
Свило се у жилу живу.
Стабло под небом плод свој да.
Век за века – оглођен, сасушен.
Засејана земља костима.
Век за векова
– иструлиће ил' човек стаће.
Утрнуће Земља загризом ватре загрцнута.
Ојаловиће Земља пробуђена стена кад окошта.
Заспаће слеђена водама без осмеха.
Као Месечева, њена ће сенка обелиска
витлати новим световима.
⌘
48