Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 46

Суштина поетике | часопис за књижевност
Чари у чвор заплете
– разуму се свете.
У извору вечна је,
трајно увире те,
само ли џарнеш.
Чари јој неспокој воли...
⌘
ЧЕМУ РУКЕ ПРУЖАМ
Ходам по води мутној од устајалости.
Ерос баченим камењем прави жабице.
Његове игрe тутње тешким шинама
по разрованим обалама душе.
Где да се денем од себе завитлана,
у свемир,
у бездан,
у ковитлац луди?!
Обликујем га у одговор на жуди.
У осуди, немир не да руди да заруди,
ни да буди глед
прожимања и узимања.
Цинизмом и законом Бога
све дубоке речи занеме,
а севдах кликће близином
и срећа трепти уздржана.
Одјури трен ноћима ткан.
Сама знам,
46