С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
беспомоћан да ми помогне , умрла сам на његовим рукама . Није престао да криви себе …
— Жао ми је — била је искрено изненађена . Желела је да помогне Елоизи , али није била сигурна да ће успети у томе .
— Морам му рећи да то није његова кривица . Морам му рећи да ћу га заувек волети .
Амалија је пришла писаћем столу и села . Узела је хартију и хемијску оловку .
— Написаћемо му писмо . Можда бих могла да пишем уместо тебе уз твоју помоћ .
Елоиза јој је пришла и нагнула јој се преко рамена . Размишљала је неколико тренутака , затим је дотакла Амалијину руку , те покушала да пише .
— Ово функционише ! — рекла је одушевљено . — Пишеш мојим рукописом !
— Можда знам како да решимо твој проблем — рекла је са осмехом .
* * *
Следећи корак Амалијиног плана је био мало тежи . Подразумевао је одлазак у посету потпуном странцу и уверљиво лагање . Амалија није била добра у лагању , али је имала малу помоћ од своје пријатељице духа .
Представила се Доминику као Елоизина другарица из основне школе , објаснила му је да дуго времена нису биле у контакту , али да су се среле након Елоизиног и Доминиковог венчања и да су обновиле пријатељство . Пошто је Амалија наводно често путовала у иностранство , и у периоду када је Елоиза преминула била је на путовању , те је тек недавно сазнала за пријатељичину смрт . Дошла је да изрази саучешће поводом Елоизине смрти .
Испричала му је да је Елоиза једном присуствовала саобраћајној несрећи када је аутомобил прегазио пешака , те се бојала да ће и она умрети изненада без могућности да се опрости од вољених , па је написала писмо и дала га Амалији на чување .
40