С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
КОВАЧ
Када му неко донесе какву алатку да је поправи , ковач прво из уста истисне ријеч и баци је у жар . Мијехом разгори ватру да се ријеч загрије до усијања . Онда је клијештима донесе на наковањ , па је ударцима чекића обликује до жељеног изгледа . Увјеривши се да је добио оно што жели , још врелу ријеч убаци у хладну воду , да је окали .
Ковач затим надланицом десне руке обрише зној са чела и ономе ко је донио алатку даје своју чврсту ријеч да ће посао обавити што боље зна и може .
Ако у међувремену наиђе каква жена , па још млада , он брзо обуче мајицу дугих рукава , да је не залуђује гаравим мишицама .
Снагу оштри у ковачници и чува је за жену коју је исковао искошеним погледом с одсјајем сребра са наковња .
Дјецу није исковао , родила му их је жена . Њима с посла доноси откивке пресвучене златастим сјајем осмијеха .
КРОВОПОКРИВАЧ
⌘
Греде , вјенчанице , рогови , летве , шиндра , цријеп , салонит ...
Све то пада у понор тамних мисли кровопокривача када се сјети да кровом заклања плаветнило неба .
Често сједи на јеловим роговима , крај гомиле сложениих црепова , загледан у недогледне висине .
Како би лијепо било , мисли , да је небо слојевито . Попнеш се горе , изрежеш комад прозирног плаветнила , сиђеш и од њега направиш кров . Онда погледаш горе и видиш исто такво плаветнило . Ни соко бистрим погледом не би могао уочити одакле си узео онај слој .
29