Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 28

Суштина поетике | часопис за књижевност
Песме у прози | Ранко Павловић
МАЈСТОРИ И МАЈСТОРИЈЕ
КРОЈАЧ
Познајем кројача коме од старости дрхте руке, али из
њих још не испушта маказе и иглу.
Смије се онима који говоре да је свако кројач своје
судбине. Када бисмо сви били кројачи, каже, на шта би овај
свијет личио?! Орачи нека ору, копачи нека копају, косци нека
косе, скелеџије нека пркосе Харону (доста је и његовог било!),
гробари нека сахрањују, љекари нека видају ране и лијече
душе, кочијаши нека бичем у ситно бисерје мрве тишину, а
кројачи ће да кроје и да шију, јер нико други то не зна да
ради, па чак ни да своју судбину кроји и прекраја.
Опсједнут је идејом да прекроји небо.
Једну половину прекројио би у прозрачно плаву свилу,
сличну јутарњој ведрини послије олујне ноћи, бистру као
изворска вода, а другу половину у тамномодри плиш, посут
сребрнастим искрицама, у коме би се огледала звјездана
августовска ноћ без мјесечине.
Сада тражи прељу која би у танку нит упрела мјесечину
да њоме сашије те двије половине неба.
Послије ће, прича све рјеђим посјетиоцима у скученој
кројачници, својој драгани од свиле искројити хаљину која ће
је вратити у младост, а од плиша себи витешку одору која ће
му вратити снагу и мушкост.
⌘
28