Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 166

Суштина поетике | часопис за књижевност
Кад зароним у воду
и она ме у живот врати,
знам да си ту.
Кад удахнем зрак
и легнем у мрак
ипак,
ипак,
знам.
Једва видљиви знак Тебе развије се
као празнични барјак,
па се таласаш мислима мојим.
⌘
РУЈНА ПЈЕСМА
Топи се још један дан,
рујан од злата,
врео попут руку Твојих
око мога врата.
Постанемо ли прах,
сажежен огњем љета
једно знам:
стопиће Нас опет љубавни дах,
избавиће Нас од олова живота.
Видим поносну стијену
исклесану Нашим душама
у инат скривеним тамама.
Свјетионик Љубави.
166