С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Арсену се разведри пред очима . Приђе и сам бунару , раскорачи се , наже се напред , а руке подметну : — Деде ! Она поче поливати . Арсен на деветом небу ! — Ама , како то поливаш ? Све по запонцима ! — Неће , неће ! — Она му левом задиже рукаве , а десном нагиње врг . — Е , жива била ! Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто , млата рукама и лупа се по прсима .
Деда све навијајући се уђе у своју собу . Отвори ковчег и извади један ђердан од некаквих старих орлаша . Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару . Сви се беху умили , а свима је Анока поливала . Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на : " Глас господењ на водах ." И само да негде затрешти прангија , све би се узело крстити .
Деда с безазленим достојанством погледа по свима .
Сиромах , сиромах старац ! — А њој нико да полије ? Сви потрчаше кофи . — Сад , пошто ја кажем . Сад волим и сам поливати . Деде , сине , умивај се ! Не зна се да л ' њему више дршћу руке , ил ' Аноки срце .
Обриса је својим убрусом . Обеси јој ђердан о врат : — Све она , сирота ! Ал ' ја вам кажем , пазите што сам вам и синоћ казао : " Ко је и у чем увреди , Бог га убио !"
Људи ! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и адује . Двоножац га гледа , шири руке , те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан пење и везује за небеско кубе . — Јес ' богами !
На нову годину 1881 .
164