С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Ја нећу то , док сам ја жив ! Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија ... Чујем да ти ове жене ( он брадом показа пут кухиње )... да ти се ове жене натресају и пакосте ! Ал ' ја сам овде господар !
Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу . И поред мржње , она први пут осети некакву бојазан .
— Тебе све нешто задиркују . Све би хтеле да ти за њих све ринташ и радиш . Као да си ти дошла из неке голе куће !
Он се начини тако неспретно љубазан и нежан да се Аноки поче коса дизати на глави .
— Ал ' ја то не дам ! Ја сам стар и немоћан , и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу . И ево нећу више , ја сад ...
Лице му се избечи , а усне му почеше дрхтати . Он поче страшно и промукло викати :
— Свима вама - слушај и ти , Радојка , и ти , Благоје , и сви остали ! — свима вама и вашим женама заповедам да у свему слушате ову овде — руком која цепти као прут показа на Аноку — и нећу ништа да ми ради у кући , да не упрља господске руке . Ни вина да наточи ! И убио га Бог који је и за шта не послуша или је и најмање у чем увреди !
Он скочи . Сиромах старац ! Величанствен , па ипак смешан и жалостан . Дршће као пиктије кад изиђе напоље .
Сви се прекрстише . Устадоше . Чутећки прођоше поред
Аноке а све наокришке , бојећи се да је се које не дотакне . Страшан и ужасан бес раздираше Аноку . Као помамна улете женама у кухињу : — Јесте ли чуле , ви ? Жене , па да не чују . — Ја хоћу сад да ми се простре под липом . Хоћу ђедино шиљте , Радојкин узглавак , Благојев губер ; и хоћу ти , Петрија што ти је брат на робији , да узмеш подупирачу , па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене . А ко не послуша — " убио га Бог !" Еј , бре , јесте ли чуле ?
Боже мој ! Баш је човек неки пут гори од живинчета .
159