Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 140
Суштина поетике | часопис за књижевност
Афоризми | Снежана Марко-Мусинов
Никад нисмо довољно брзи. Посебно на прузи.
Најгоре је оно време животног доба када не мораш
ништа, а мораш заправо све.
Ко на неважно скреће пажњу, лоше усмерава
животну вожњу.
Јадан је онај народ кога уместо будућности, покреће
искључиво прошлост.
Свет живота и смрти дели ограда – гробља.
Народ као циљна група зна и на странпутицу да
одлута.
Они што чачкају нос праве се луди. Они што су луди
не чачкају ништа.
Да ли је шеф мали или велики, исто ти се ’вата. И
једног и другог мораш да слушаш.
Нека ћутања су речитија од дугих говора.
Од имати до немати, од бити до не бити изузетно су
танке нити.
Од јутарњих рутина, најважније је отворити очи.
Свако има своју одскочну даску, само је неки
промаше.
140