С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
покретом , за једним звуком , покличем , треском , па да наступи извјесно једва ишчекивано облакшање . Да неко негдје крикне – па макар ко и макар што – да кукуријекне пијетао или да зањаче магарац . Макар да снажно залупе нека врата или прасне неко стакло – ма што , ма што , али само да то сунчано поподне затаљених уста добије свој жив глас !
***
Истина , такве изузетне физичке љепоте веома су ријетке . Као што су иначе ријетке велике надарености . Љепота тек нешто мало нижег реда већ није то исто . Оно већ није нешто потпуно , цјелокупно , само по себи довољно , нешто апсолутно и ничим условљено . Па зато одмах спада на онај нижи степен на коме је потребно да буде удружена с другим неким даровима , својствима , одликама , да с другим нечим стоји у односу и у међузависности , или чак да буде само одраз или вањски израз тог нечег другог . А кад те подударности и те интеграције нема , тад говоримо да је таква љепота само привидна , извањска , бесадржајна , или чак да је лажна . И тад на њу гледамо као на једно додуше неоспорно али више-мање индиферентно и незначајно својство – као на обећање које је изневјерило . Али није читаво питање у самом степену љепоте . Важна је и врста . Има физичких љепота које су лијепе некако из свог темеља , из подлоге , као што би казали ботаничари . То су , рекао бих , нужне љепоте , љепоте које су на силу морале да се роде такве : потекле од доброг соја , оне нису ни могле да испадну другачије . Сигурна , зајамчена љепота . Ако јој познајете извор , ако јој знате оца и мајку , врло добро схваћате да иначе није могло бити другачије . Има ли у породици петоро , шесторо браће и сестара , сви су одреда лијепи , стројни , успјели . То је серијска љепота , љепота у неограниченом броју примјерака . Добро одјевена војска . Љепота механичких одљевака . Има у њој нешто стабилно , непогрешиво , као у вожњи жељезницом . Но каткад зна да се јави и нешто неугодно , као клица досаде , у
131