Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност.

Суштина поетике | часопис за књижевност Одломци које памтим Приредила: Сања Живковић ПРОЉЕЋЕ ИВАНА ГАЛЕБА | ВЛАДАН ДЕСНИЦА *** А недјеља има неки свој посебни, специфични карактер, који се осјећа и разазнаје у свему. То као да није један произвољно, људским споразумом утврђен дан, него надљудски, с вишег мјеста одређен. На селу и у варошици, у пустињи као и у метрополи, недјеље, ма колико различите међу собом, имају нешто основно заједничко. И то нешто као да не лежи само у људима, у кретању и мигољењу живог људског створа, већ и у природи, у читавом њеном ритму, па и у такозваним мртвим стварима. И у самом зраку у коме се труни златасти, љепљиви недјељни пелуд. У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге дане. Још у дјетињству чинило ми се да се у недјељу сунчане опеклине на купању добију кудикамо лакше и брже него радним даном. У недјељу и бубе спорије гамижу, и сокови у билинама спорије струје. Али нарочито је споро, љепљиво споро, и сво гњецаво од неке влажне топлоте, недјељно поподне. Чисто се грустим од додира његових грубих знојавих дланова. Кад пређе подне, недјеља се некако згусне, узрије. Недјељно поподне је потенцирана недјеља. Могло би се рећи зрела недјеља, онако као што се каже зрело љето. А у таква недјељна поподнева сунчана тишина зна постати неподносива. Одавна је знам! Све око нас, заковано, брекће, све жуди, вапије за једним 130

Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 130