Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 129

Суштина поетике | часопис за књижевност размаше кроз таласе. Нехотице, морнар јој је постао превише битан, битнији од самог белог брода и краткотрајног узбудљивог путовања. Човек један другом не може бити средство — само циљ, било је урезано дубоко у њој. Брод се није враћао. Отпловио је. Лутао је, као и увек, по неиспитаним крајевима, привучен светлуцањем новог и несазнаног, заувек изван видика жене из сеновите увале, ма како се трудила да проникне у замишљено обзорје. Тако, милошћу богова, није могла да види један призор. Негде тамо, далеко, неко је пливао ка броду, баш као и она некад, са своје обале. Плива брзо, одлучним покретима — и сустиже га. Из воде израња рука, спаја се са оном испруженом из брода, за руком се помаља и цела фигура, и уз помоћ снажног трзаја, победоносно ступа на палубу. На ветру се, као застава, лепрша њена дуга, тамна коса. ⌘ О СПИСАТЕЉИЦИ Сенка Војиновић Рођена је у Краљеву 9. августа 1978. године. Након гимназије у Врњачкој Бањи студирала је српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Повремено пише кратке приче које објављује у електронским часописима. Живи и ради у Београду. ⌘ 129