Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 129
Суштина поетике | часопис за књижевност
размаше кроз таласе. Нехотице, морнар јој је постао превише
битан, битнији од самог белог брода и краткотрајног
узбудљивог путовања. Човек један другом не може бити
средство — само циљ, било је урезано дубоко у њој. Брод се
није враћао. Отпловио је. Лутао је, као и увек, по неиспитаним
крајевима, привучен светлуцањем новог и несазнаног, заувек
изван видика жене из сеновите увале, ма како се трудила да
проникне у замишљено обзорје. Тако, милошћу богова, није
могла да види један призор. Негде тамо, далеко, неко је
пливао ка броду, баш као и она некад, са своје обале. Плива
брзо, одлучним покретима — и сустиже га. Из воде израња
рука, спаја се са оном испруженом из брода, за руком се
помаља и цела фигура, и уз помоћ снажног трзаја,
победоносно ступа на палубу. На ветру се, као застава, лепрша
њена дуга, тамна коса.
⌘
О СПИСАТЕЉИЦИ
Сенка Војиновић
Рођена је у Краљеву 9. августа
1978. године. Након гимназије у
Врњачкој Бањи студирала је српски
језик и књижевност на Филолошком
факултету у Београду.
Повремено пише кратке приче
које
објављује
у
електронским
часописима.
Живи и ради у Београду.
⌘
129