С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
усамљеним путовањима на којима никако није успевао да утоли своју бескрајну жеђ . Да ли је и он сам знао за чиме трага ? Зашто живи по својим бесмисленим правилима која не помажу ни другима , који желе да му се приближе , ни њему самом ? Или само непрестано бежи ?... Помишљала је да је и њему , бар некад , потребан мир , уточиште какво је она себи пронашла , и желела је да му га понуди , да га подели . Ко зна , ако се макар мало задржи , можда пожели да остане . Говорио јој је покаткад да га њена близина умирује . Питала се је ли то разлог што се брод враћа , или је и то само неочекивана успутна станица његовог неутаживог немира .
Након једног поподневног купања , у самоћи њеног маленог шљунчаног царства , уместо брода , жену је дочекала порука у боци . Кад ју је отворила , у њој је стајало само : Да ли ти мене волиш ? Знала је да је од морнара . Шта да одговори ? Да , био јој је потребан , и хтела је да и она буде потребна њему . Али , она је умела да воли само широко , недокучиво небо над њом , и да осети само додир сунца и воде . Како се воли неко као што је морнар ? Може ли се такав неко волети ? Ко је уопште он ? И све и да га заволи , то не значи да би јој узвратио истом мером . Можда је та порука само израз тренутног клонућа , једног момента у којем му је нужно да се за секунд усидри , да зна да неко мисли на њега , да није све тако нестабилно , покретно , измичуће , да би се одмах потом , све изнова помакло , кренуло , наставило својим уобичајеним током незаустављања . Пажљивије је погледала боцу . Била је од рума . Њен испијени садржај још је реско дражио ноздрве . Насмешила се резигнирано . Није одговорила . Понашала се као да се ништа није ни догодило .
Брод је долазио , и одлазио , и жена је слутила да ће се ускоро отиснути у неке нове , далеке крајеве , да истражи њихове обале . Једног дана , који се ни по чему није нарочито разликовао од осталих , осунчаних и обојених у плаветнило неба и мора , или можда јесте , за једну дубљу плавичасту нијансу , тек , жена се осмелила и запливала ка броду . У
127