Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 118

Суштина поетике | часопис за књижевност
***
Подсетите ме:
Шта сам оно хтео да вам кажем...
Знам само да је било много паметно, а да ли је још увек...
***
На овом свету само једна ствар је заувек наша – срамота.
Све друго смо наследили или добили на поклон.
Једино срамоту не можемо ни украсти ни продати.
***
Когнитивно – ентропијска размишљања са освртом на
есенцијално – примордијално стање духа.
Да сам упола глуп као што сам паметан, водио бих вас
на вечеру свако вече – о вашем трошку.
***
Кад погледам колико је око мене рекеташа, лопова и
убица – право је богатство бити сиромашан.
Али, како без богатства да издам књигу?
Ко ми је крив што сам умислио да сам писмен у земљи у
којој су старлете књижевна елита а квазипевачи ми се ругају
што знам да читам?
***
Сетио сам се!
Па ми, у ствари, немамо довољно лопова!
Још нисам чуо да је неко украо књигу.
Кад будем чуо да је неко украо књигу рећи ћу:
"Добро је! За нас има наде!"
***
Замисли комшинице, оба моја детета ми кажу да сам
глупа и примитивна. Шта ти мислиш?
118