Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 107

Суштина поетике | часопис за књижевност
У подужој песми, поеми, као код Пушкина и
Љермонтова Раденко лирски изражава елементе збиље, теме
и филозофије живота у наслову Погибија Чериних синова и то
је само део збиље којим буди вековно и вечито трајање борбе.
У архетипској свести носи многа врлутна времена, па из њих
бележи три песме о оцу као Јесењин о мајци. Из песме у песму
Бјелановић језгри између архетипа, света и сопства, а читалац
очекује да ће песник узети пушку гледајући братску
погибију/ријеч чува образ и имање//ријечи су/мера за
истину//лаж свијетом одавно царује//мудри говор/овесели
тмурног//једну жртву/кад Турци/покосе/десет пута/ми
њима врнемо//од пушака/горе пропјевају//у домове/лелек и
јауци...//
Но, у одницу песник креће епским суновратима: Велика
је /небеско виђало//Величани јазук учинише//Шест је
јаче//када гнијездо брани//Шест московки/о рамену
виси//зорни
лакци/чувени
јунаци//Калудрани/храбри
Шекуларци/соја Немањића//.
Из величке збиље, црногорско-српске, аутор је у оданије
намерио , зашавши у имагинацију са неколико радосница и
песничких зановети, ваљда да не би било све спрж, кам и
трње у горчи, које као да нас враћају у давно време.
На крају треба рећи да је аутор овом збирком изразио
жељу ка сапостојању бољег и лепшег у свему, у човеку и
времену, за постаџије и песнике и осветнике, који памте
непријатеље.
107