С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
празним речитативом , иштући да се и наше жртве за крст часни и веру ришћанску убележе у календаре светомученика ( Рекли бисмо , бар поред јудејских ).
ТЕМЕ и слике исказане су разноврсним стиховима , бритким , духовитим и промишљеним језиком ( Р . Барт ) у разноликим ритмовима матерње мелодике .
Са неколико изузетака , песме су у два , три , четири или више стихова . Стиховима ритмизира језичке исказе којима пева на вишем необичном нивоу од обичног говора , којим чара , заноси зачудно . Неки подсећају на раније текстуре ауторове и бивају протекст већ читаном .
Етимологија и СТИЛ су без угледања ( антипротезе ) и одражавају песничку уметничку способност па и онда кад нису доследни правилима књижевне и граматичке теорије . То се односи и на изостављање правописних знакова и знакова интерпункције , места рима и украса , што су у понеком делу чинили Т . Милошевић и В . Стевановић , те ће цезуре и нагласке прочитати онај који зна да разуме лепоту песме и воли поезију .
Богат и једар ЈЕЗИК којим је спевана ова збирка јесте језик особеног народа ; живи језик који је у Великој уобичајен и њиме се обогаћује . Такође , у песмама има симболике , метафора , атрибута , којима се обзнањују и проширују скривена места у текстурама . Песник је упесмио песму у посебну ФОРМУ , филозофичне исказе , сентенце , синтагме и тиме учинио још чуднијим мотиве , речене углавном насловима песама , покривши их од тривијалног заштитном копреном .
Иако неки његов стих заличи на стих Васка Попе , разуме се да је поета сазревао и у постомодернизму , а не да је његова парадигма . Попине речи су песма , а код Раденка су изрази унутрашњег и спољашњег света и смисла , сигнали онога што јесте и није . Он се игра слободно развијајући језик и значења асоцијација .
106