Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 105

Суштина поетике | часопис за књижевност
устврдио да без муке се песма не испоја, а Игњатовић да песма
је ковина, а песничком схватању филозофије живота као
збиље и песничком сучељавању са збиљом Десанка
Максимовић стихова Живот је један и само овде.
Та четири е (етика, естетика, етничко, етимологија)
показују на ком је нивоу и каква је ждрака за такву одницу, са
којом Бјелановић сучељава величко и српско сапостојање, не
одвајајући микрозавичај, где му је пупчаник, од јединства са
свесрпством, свесловенством и Космосом уз Космичке
плавети (слика М. Кнежевића).
Из бивства свог народа, завичаја и времена обејанио је
Раденко шаровиту песмарицу, на основама онога што му је
подарено, а затим из оданија сазнањима, психолошким
тајанствима и социолошким пољима копатије (симпатије у
сапостојању народне заједнице), антипатије и злодела. Све
поменуте шаре уденуо је у заједничку нит (козистентно)
држећи оба краја завојнице спирале коју ће читаоци и
критичари, колеге и суграђани растезати.
Бјелановић је у свет поезије зашао, јер је имао шта ново
и другачије да каже о свом народу, окружењу, себи и другим
странама света, али и Космосу уопште. Пошавши од света
какав не постоји нигде другде (не постоји тако/Славна
постојбина/небеско виђало и зрцало,/ али ту,/бивало је
поганих времена.), можда је и у пријеперни (невоља) крочио
да обејани за се и милет. Дакле, у сапостојању жеље и воље за
бољим у темељишту топонима и жилишту хомонима,
(родословља на атласу места), али и човечанства.
ЧУДЕСНЕ песме лирског, епског и драмског садржаја из
филозофије живота и ојачане ауторовом имагинацијом су по
много чему необичне и јединствене, без пандана.
ОПЕСМИО је Раденко узвишено, херојско, а и оно: кад
што год ради/ ради наопако,/ војевање с Турцима и погибељи
Чериних синова: гробови младијем породом,/ Брст, Пустокосе,
Нимет (хлеб, храна), Вука, Орла, Лаж. Фрагментарно је
приказао и неколико историјских бојева с Турцима и то
105