Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 93
Суштина поетике | часопис за књижевност
Треба ићи за културом, његовати је, културу која је
посвуда и чије фрагменте треба саставити у једно и на њеним
плећима полетјети. Њена плећа су она Атласова што држе
небо и од искона га чувају да се у бездан не сручи. Не гледати
у равничарској ријеци колотечину пролазности, већ огледало
у којем чувамо свој одраз. Није то наше лице већ портрет ан
фас покојног претка који је темељ ударио и куће градио не да
бисмо их ми рушили већ да бисмо дизали спратове. Баш
попут оног мита о Вавилонској кули, о којем наша Исидора
једном записа да је то мит о човјеку и језику који се, све један
другом на раменима, успињу под неб еса. Обожавала је
Секулићева тај мит, сигурно један с најдубљом симболиком,
свагда јој свијетла успомена била!
Култура нису само тековине и тековине, сачуване и
изгубљене, спасаване и при бомбардовању запаљене. Култура
је и разговор са врсним сабесједником, ко глагољивости у
себи има. Можда су то баш они људи из познатог предања
који имају оно крило које, спарено с крилом друге особе,
склопи дух жељан отуђене му висине, па се заједно вину ка
дверима рајским, достојанствено и поносно, а живо и са
страшћу као у барокној скулптури. Разговор с њим тренутак
је у времену, али је и вјечност, као и мало радости – зрно
времена које се доживи као слухом загрљена, непролазна и у
сјећање уклесана ријеч, која је рекла више него силне бесједе
и људска причања кроз вијекове. Гледамо неку особу сваког
дана и тек након неколико година познанства сазнамо
колико вриједи. Такви надахњују јер су другачији, а увијек се
подобро загледало у оно што је ново, невиђено, и покрај тога
што дјелује страно, блиско је и драго као прича у дјетињству
слушана... Свагда се у тајне завиривало јер оне постоје да
бисмо их разоткривали. Тражио се дубљи смисао, разлог,
први импулс, узрок... Тако су настајали митови, а митови нису
празновјерице, већ симболи и снага мисли и маште.
Историја је више трагедија него слава човјекова, тако у
културу спада присјећање само на велика градилишта, а не на
93