С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
на листи сопствене заборавности ; јесте ли закључали отирач „ Добро дошли драги гости “ ланцем , јесте ли понели своје таблете без којих више не можeтe , коме сте оставили кључ од кутије за писма , да ли је новац у новчанику — без њега бисте били изгубљени , а телефони , а адресе ?
Ви сте она уморна дама која се сада вози поред нервозног мужа и потпетицом притиска педалу непостојeћe кочнице , а мисли : „ Гдe ли се дело оно Попово поље , оно бескрајно Попово поље које сам некада са гаравом eкскурзијом обилазила пола дана заједно са сенком брда , и где су они смели дечаци што су искакали из воза и трчали стазом уз пругу на месту званом Брадина , на оном успону , прескачући скретнице трчали кроз високу траву само због тога да ми се допадну : доносили воду у војничкој чутурици излажући се опасностима , куповали венце сувих смокава ( једна смоква , један ловоров лист — боже , како је то мирисало !) и шумске јагоде у малим сепетима од храстове коре ?“
Ко би се то данас тркао са једним возом само због вас ? И ко би вам то , сем келнера , донео чашу воде ?
И ко би то , сем мене , само за вас писао ову причу о ђубрету и мору ?
Момо Капор – Требињска невеста 89