�
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Сада ћеш да осетиш колико издаја боли — поново је зарио оштрицу између њених ребара . Поново . И поново . Крв је почела да излази из њених уста . Престала је да се опире . Њено срце је престало да куца . Држао је њено беживотно тело .
— Видиш , Симона ? Ипак ћу показати милост , нећу те оставити да полако умиреш од глади у тамници или од страха од пацова . Умем да будем милосрдан — пустио је да њено тело падне на прљави под на коме се већ налазила локва крви .
Изашао је из тамнице и закључао је . Искрао се из замка , побегао . Укрцао се на први брод и отпловио преко океана . Није се врећао десетак година из страха да не буде обешен за убиство . Када се коначно вратио , замак је био разрушен , а докази злочина заувек затрпани испод рушевина . Коначно је био безбедан . Његова тајна је остала сакривена наредних 216 година .
О СПИСАТЕЉИЦИ
�
Сенада Мешковић
Рођена је 1989 . године у Суботици , дипломирала је право 2012 . године , писањем као хобијем се бави од четвртог разреда основне школе , и још од основне школе највећа жеља јој је да буде писац . Воли књижевност , историју , архитектуру , историју уметности и шпански језик .
Пише романе и кратке приче у нади да ће једног дана објавити књигу , и учествује на књижевним конкурсима . Први рад јој је објављен 2007 . у Годишњаку поводом 100 година средње Економске школе Боса Милићевић у Суботици .
Живи у Суботици . � 82