Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 70
Суштина поетике | часопис за књижевност
Нико жалит неће широм васионе
кад свет мржње, патње заувек потоне.
О том крају света (биће жарко врео!),
баладу нек спева – (победник анђео ?!).
Од гласника неба, тројице арханђела,
шириће се гласи широм света бела.
Михаел, Габријел, Рафаел – гласници
биће катастрофе Божији весници.
Да л’ ће нова битка против Луцифера
засјати победом вође Михаела?
Та Апокалипса давно Земљу чека,
јахачи вребају – још од памтивека.
И наживесмо се од постанка света,
ал’ најжалије ми – анђела детета!
Ђура Шефер Сремац
СУШТИНА ПОЕТИКЕ - ПОЕЗИЈА СУШТИНЕ
Сумња у себе
Штипа срце,
Наслађује се душом.
Поезија отвара непрегледно небо
Етике у нама.
Суморан је дан
Штета је непоправљива,
70