С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПОД КИШОБРАНОМ ИЛУЗИЈА
Под раскошима илузије стварности живео је , узеле су га у окриље и ништа друго не беше му милије .
Тела снажног , ума бесконачног , није створен за обичне ствари , тежи вишем циљу , за дневно не мари .
Не снађе се увек у физичком раду , за њега су смишљена слова , у њима не види ограду .
Машта се силна у налету буди првим отварањем капка , чим се из ноћног сна пробуди .
Гонич му је у даљине , у висине , дубине и ширине , узвиси се , окрене , а онда све , напречац , мине .
Влада златним пером од слада , док суновратно вртоглаво греши душа му остаје засвагда млада .
***
Снежана Марко-Мусинов
�
Узмем јутро само за себе Осмехом се протегнем најдуже што могу И кренем између дрвореда да ослушнем Шапат младог лишћа , Осмехнем се сунцу И загрлим срцем тепих зелени .
Илинка Марковић
68