Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 48

Суштина поетике | часопис за књижевност
слободу потлачених. У тим предсмртним данима је написао и
своју најзрелију песму Звижди ветре (1897) која ће уз Црвену,
Братство, Свет је нама отаџбина и друге остати снажан
печат његове слободољубиве душе. Јован Скерлић је написао
да нигде нису мржње и наде пролетерске певане са толико
страсти, са толико узбуђења, са толико топлине. Група
високошколаца социјалиста му је посмртно (1903) објавила
прву збирку Песме. Превођен је на руски, мађарски, албански
и румунски језик, а неке песме су му и компоноване.
Несвакидашње оригиналан и надахнут, симбол је радничке
борбе и многа културно – уметничка друштва су понела
његово име, као и неколико школа.
Коста Абрашевић је умро од туберкулозе кад је требао
почети да живи, у својој деветнаестој години 20. јануара 1898.
у Шапцу. Сахрањен је на Камичком гробљу. Шабачки радници
су му подигли споменик на коме је у средишњем делу
уклесана плоча у облику отворене књиге, а на врху споменика
је метална лира.

ЦРВЕНА
Црвена је крвца, што кипи у нама;
Црвена је муња, што облак пролама,
Црвено је небо, кад се зором смије,
Црвен нам је барјак, што се гордо вије,
Црвена је мржња у нашим грудима
Па и гнев је црвен, што нас обузима.
О, тирани, чујте – не треба вам крити –
И освета наша – црвена ће бити!
1894.
48