Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 44

Суштина поетике | часопис за књижевност Крстовића, Власте Велисављевића видљиви у филму само на моментима, па нисмо ни сигурни коју улогу тачно играју (а ипак су у питању битне личности из српске историје), али ће и та неправда свакако бити исправљена у телевизијском серијалу. Што се тиче сценарија и саме приче, мора се рећи да су бројне сцене разговора између Лазе и Ленке заиста урађене зналачки и са истанчаним слухом, тако да често један разговор варира од романтике и сентименталности до смртне напетости, за шта је био потребан и предан рад сценаристе и велики труд двоје главних глумаца. Међутим, како радња одмиче, у неким моментима све то прети да пређе у досаду, нарочито након што Ленка Дунђерски ум ре а Лаза почне да смишља своју најбољу песму. Прича губи смисао у оним сценама које немају директне везе са централном темом, па тако и дирљива сцена умирања Лазине супруге Јулијане делује сувишно, а сцене које редитељу служе само ради употпуњавања песникове биографије стварају код гледалаца нервозу, тако да пред сâм крај једва чекамо да се филм заврши јер јасно нам је да је већ све речено и да смрт великог песника неће много променити нити одвести расплет на другу страну. Вреди сачекати последњу сцену, која може изгледати као део јефтиног научнофантастичног филма, но другачије се није могло приказати толико жељно сједињење лирског субјекта са умрлом драгом, а све кроз лепоту старе базилике у којој је утучени песник изнова препознао смисао живота. Да ова рецензија, унапред замишљена као кратки приказ, не би досегла обим Костићеве књиге о Змају, најбоље је овде стати и не кварити слику тог ужитка који је песник, током безњенице могао замишљати само међу јавом и мед сном, а који му се сигурно остварио у часу смрти... Претерано је и било очекивати да нови Шотрин филм задиви богове силне, камоли људе, али ако случај Ленке Дунђерски (да се изразимо академски, што Костићу сигурно 44