Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 43
Суштина поетике | часопис за књижевност
Једно је кад у старој телевизијској драми угледамо
озбиљног Бату Стојковића у улози доктора Милана Савића, а
сасвим друго кад се данас у истој улози појави комични
Небојша Циле Илић, који ипак остаде упамћен као Манулаћ
(опет захваљујући Шотрином филму).
Занимљиво би било упоредити Ленку Тамаре Алексић
са Ленком Анђеле Јовановић. Што се физичког изгледа тиче,
Анђела Јовановић већ на први поглед много више одговара
црнокосој и не баш мршавој Ленки (коју сви добро знамо са
фотографија и уметничких слика), него што би то одговарала
Тамара Алексић, која је притом плавокоса. Ипак, треба рећи
да је Тамара Алексић много боље донела лик Ленке него што
је то пре неколико година учинила Анђела Јовановић, мада је
питање колико је Анђела Јовановић имала могућности и
простора да се искаже, с обзиром на то да је Доба Дунђерских
једночасовни играно-документарни филм.
Уочљива су и прилична одступања у односу на добро
познате историјске личности, па иако Александар Ђурица
солидно игра велепоседника Лазара Дунђерског, то ипак није
онај Дунђерски којег знамо са старих фотографија, а сигурно
је да никада не бисмо Богдана Диклића могли поистоветити
са гласовитим и пркосним народним трибуном Светозаром
Милетићем!
Не може промаћи ни типична Шотрина подела улога за
Нелу Михаиловић и Слободу Мићаловић, које су се и овде
нашле у улогама мајке и ћерке, док се Љубомир Булајић опет
нашао у улози богаташког сина. Ипак, њиховој глуми нема
шта да се приговори, свеједно што нам могу деловати као да
су само пренесени из Мир-Јаминих љубавних романа на двор
породице Дунђерски.
Запажене и добре улоге остварили су Александар
Берчек, Небојша Дугалић, Светлана Бојковић, а Лазину жену
Јулијану на симпатичан, мада трагикомичан начин дочарала
је Милица Грујичић, али треба истаћи да су поједини врсни
глумци, попут Тихомира Станића, Предрага Ејдуса, Миодрага
43